UM PA SRCE

UVERENJA ILI UBEĐENJA – ODLUČIMO SAMI

Naš um „projektovan“ je da zajedno sa našom dušom gradi harmoniju, za dobrobit nas samih, ali i svih onih do kojih nam je stalo. Idealno je: i svih drugih. Ali on, pod uticajem Ega, neprestano pravi neke manipulacije, špekulacije i mahinacije. I onda našoj duši, pa i nama u celosti, ubrzo ne bude dobro. Od nas samih, a ne od – (svih) drugih.


Elem, da bismo nešto postigli, u to naravno treba i da verujemo. A usput i u sebe, ali i u Boga, Kosmos, Prirodu, Univerzum… Tj. u kombinaciju dvoje ili više njih. Ovde je veoma važno da znamo kako dobitnu kombinaciju ne određuje um, nego – naša duša.

Zašto ovde ne bi trebalo da se oslanjamo samo na um? Pogotovu ako je – um pa srce. Izgleda kao kontradiktornost, zar ne?! Ali nije…

Odgovor postoji i na naslovnoj strani ovog bloga, ali i u uvodnom pasusu. Ako ne u samim redovima, onda svakako između redova, naći ćete putokaze ka mestu gde se o najbitnijim temama u našem životu donose odluke. Putokaze ka (našoj) duši.

Duša, naročito kad odlučuje, ne bi trebalo da bude – u bedi. Pa je ne treba ni – ubeđivati. U bilo šta. Neka je to i nešto – od najvećeg životnog značaja.

Npr. kad nas nekog ubeđuje da treba da živimo. A nama se ne ostaje… ovde. Jer, između ostalog, osećamo da nismo voljeni takvi kakvi jesmo. Ili kada nas ubeđuju da je nešto – najbolje za nas. A mi smo uvereni da nije.

Uvereni, a ne – ubeđeni. Jer na putu ličnog razvoja beda nije dobar saradnik. A vera, tj. uverenost definitivno jeste. Ali samo ako je proistekla iz duše (srca).

Na prvi pogled ovde se radi o igri reči, ali sam i kod prethodne teme, o MORAM koje nas odvodi u MORU, objasnio da je energija reči veoma važna za našu životnu energiju (vitalnu silu). Isto važi i za energiju misli, a nekamoli za izgovoreno.

Pa bi zato valjalo da o tome povedemo računa i kada mislimo, i kada govorimo. Da nam naše misli i reči proizvode najbolju energiju za nas.

U to ime,

Živeli!